tònuti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. tȍnēm, 3. l. mn. tȍ, imp. tòni, aor. tònuh, imperf. tȍnjāh, prid. r. tònuo 1. propadati ispod površine vode ili koje žitke mase i spuštati se prema dnu [~ u blato] 2. pren. upadati u kakvo stanje [~ u san; ~ u zaborav]

tȍp

im. m. G tòpa; mn. N tòpovi, G tȍpōvā 1. vojn. vatreno oružje s razmjerno dugom cijevi velikoga dometa i velike razorne moći [pucati iz topa; brodski topovi] 2. šh. šahovska figura koja ima oblik kule, a kreće se po stupcima ili redcima šahovske ploče [bijeli ~; crni ~]; sin. (kula) ♦ gluh kao ~ potpuno gluh; kao iz topa (puške) [odgovoriti i sl.] brzo, sa sigurnošću [odgovoriti i sl.]; spavati (zaspati) kao ~ (klada) čvrsto spavati (zaspati i sl.), spavati (zaspati i sl.) dubokim snom

tȍpao

prid. G tòpla; odr. tòplī, G tòplōg(a); ž. tòpla, s. tȍplo; komp. tòplijī 1. koji ima visoku temperaturu, koji izaziva osjet topline [~ dan; topla voda; toplo vrijeme] 2. kojemu je grijanjem povišena temperatura [topla peć] 3. pren. koji je pun osjećaja i izaziva ugodne osjećaje [~ čovjek; ~ ispraćaj; tople riječi]; ant. hladan

tòpiti

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. tòpīm, 3. l. mn. tòpē, imp. tòpi, aor. tòpih, imperf. tòpljāh, prid. r. tòpio, prid. t. tȍpljen 1. činiti da čvrsta tvar prijeđe u tekuće stanje [~ mast; ~ led; ~ šećer u kavi] 2. poet. zalijevati vodom [~ zemlju] • tòpiti se povr. prelaziti u tekuće stanje [Snijeg se topi.; Led se topi.]

tòpiv

prid. G tòpiva; odr. tòpivī, G tòpivōg(a); ž. tòpiva, s. tòpivo; komp. topìvijī koji se može topiti; sin. topljiv; ant. netopiv, netopljiv

tòpivōst

im. ž. G tòpivosti, I tòpivošću/tòpivosti svojstvo onoga što je topivo; sin. topljivost; ant. netopivost, netopljivost

toplàna

im. ž. G toplànē; mn. N toplàne, G toplánā grad., tehn. termoelektrana čije se otpadne pare upotrebljavaju za grijanje zgrada ili u industriji

tòplice

im. pl. t. ž. G tȍplīcā prirodni izvori tople vode i lječilište koje je uz njih sagrađeno; sin. (terme)

tòpličkī

prid. G tòpličkōg(a); ž. tòpličkā, s. tòpličkō koji se odnosi na toplice

toplìna

im. ž. G toplìnē 1. svojstvo onoga što je toplo, što ima temperaturu višu od temperature okoliša ili prosječne temperature [~ peći] 2. pren. osobina onoga koji je pun osjećaja i izaziva ugodne osjećaje [majčina ~] 3. fiz. dio unutarnje energije tijela koji prelazi s jednoga tijela na drugo zbog razlike njihovih temperatura

tòplīnskī

prid. G tòplīnskōg(a); ž. tòplīnskā, s. tòplīnskō koji se odnosi na toplinu; sin. (termički)

tȍplo

pril. komp. tòplijē 1. izriče osjećaj temperature više od temperature okoliša ili prosječne temperature [Vani je jako ~; Toplo mi je.] 2. pren. s mnogo osjećaja [~ ispratiti; ~ pozdraviti]; ant. hladno

tȍplokr̄van

prid. G tȍplokr̄vna; odr. tȍplokr̄vnī, G tȍplokr̄vnōg(a); ž. tȍplokr̄vna, s. tȍplokr̄vno biol. koji ima stalnu tjelesnu temperaturu [toplokrvna životinja]; ant. hladnokrvan

toplokŕvnōst

im. ž. G toplokŕvnosti, I toplokŕvnošću/toplokŕvnosti osobina onoga koji je toplokrvan; ant. hladnokrvnost

tȍplomjēr

im. m. G tȍplomjēra, I tȍplomjērom; mn. N tȍplomjēri, G tȍplomjērā tehn. naprava ili uređaj za mjerenje tjelesne temperature

tòpljēnje

im. s. G tòpljēnja 1. činjenje da čvrsta tvar prijeđe u tekuće stanje 2. prelaženje u tekuće stanje 3. činjenje da što potone, da se spusti na dno

tòpljiv

prid. G tòpljiva; odr. tòpljivī, G tòpljivōg(a); ž. tòpljiva, s. tòpljivo; komp. topljìvijī usp. topiv

tòpljivōst

im. ž. G tòpljivosti, I tòpljivošću/tòpljivosti usp. topivost

tȍpnīk

im. m. G tȍpnīka, V tȍpnīče; mn. N tȍpnīci, G tȍpnīkā 1. osoba koja služi u topništvu 2. osoba koja puca iz topa [~ grada Zagreba]

tȍpnīštvo

im. s. G tȍpnīštva; mn. N tȍpnīštva, G tȍpnīštāvā/tȍpnīštvā vojn. rod vojske naoružan topovima i teškim oružjem

topògraf

im. m. G topògrafa; mn. N topògrafi, G topògrāfā osoba koja se bavi topografijom

topogràfija

im. ž. G topogràfijē zem. opis i predočivanje Zemljine površine sa svim prirodnim sastavnicama i umjetnim objektima na zemljovidima

topògrafkinja

im. ž. G topògrafkinjē; mn. N topògrafkinje, G topògrafkīnjā žena koja se bavi topografijom

topògrafskī

prid. G topògrafskōg(a); ž. topògrafskā, s. topògrafskō koji se odnosi na topografe i topografiju

topòla

im. ž. G topòlē; mn. N topòle, G topólā bot. visoko listopadno drvo iz porodice vrba sive ispucale kore [bijela ~; crna ~]

topònīm

im. m. G toponíma; mn. N toponími, G toponímā jez. vlastito ime naselja, mora, rijeka i planina i sl.

tȍpōt

im. m. G tȍpota zvuk koji nastaje pri udaranju kopita o tlo, hodanju ili trčanju [konjski ~; ~ koraka]

tòpovskī

prid. G tòpovskōg(a); ž. tòpovskā, s. tòpovskō koji se odnosi na topove

tȏr

im. m. G tȍra, L tòru, I tȍrom; mn. N tȍrovi, G tȍrōvā ograđeni prostor za stoku na otvorenome; sin. obor

Tȏra

im. ž. G Tȏ rel. prvih pet starozavjetnih knjiga, osnova židovske vjere i zakona

tóranj

im. m. G tórnja; mn. N tórnjevi, G tórnjēvā grad. visoka i uska građevina koja može biti samostalna ili u sklopu koje druge građevine [crkveni ~; gradski ~; televizijski ~; vatrogasni ~; naftni ~]

tórba

im. ž. G tórbē; mn. N tórbe, G tórbā/tórbī predmet u kojemu se nose stvari [putna ~; ručna ~; školska ~]

tòrbica

im. ž. G tòrbicē; mn. N tòrbice, G tȍrbīcā um. mala torba

torèādor

im. m. G torèādora, V torèādore; mn. N torèādori, G torèādōrā borac s bikovima koji sudjeluje u koridi

tòrnādo

im. m. G tòrnāda; mn. m. s. N tòrnāda/tòrnādi, G tòrnādā met. razorni vrtložni vjetar praćen zračnim lijevkom koji se spušta iz grmljavinskoga oblaka do tla, a čest je u unutrašnjosti Sjeverne Amerike [taj ~; ti tornadi; ta tornada]

torpedírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. torpèdīrām, 3. l. mn. torpedírajū, imp. torpèdīrāj, aor. torpedírah, imperf. torpèdīrāh, prid. r. torpedírao, prid. t. torpèdīrān pogoditi/gađati što torpedom [~ neprijateljski brod]

tòrpēdo

im. m. G tòrpēda; mn. m. s. N tòrpēdi/tòrpēda, G tòrpēdā podvodni projektil s vlastitim pogonom [taj ~; ti torpedi; ta torpeda]

tȏrta

im. ž. G tȏrtē; mn. N tȏrte, G tȏrtā/tȏrtī okrugao kolač s nadjevom ili kremom [~ od čokolade s orasima; voćna ~; rođendanska ~]

tortúra

im. ž. G tortúrē; mn. N tortúre, G tortúrā 1. podvrgavanje tjelesnim mukama radi kažnjavanja ili iznuđivanja čega 2. pren. teška patnja, okrutno mučenje

tòrzo

im. m. G tòrza; mn. m. s. N tòrzi/tòrza, G tórzā čovječji trup bez udova [razvijen ~]

tȍst

im. m. G tȍstovi; mn. N tȍstovi, G tȍstōvā v. prepečenac

tòtālan

prid. G tòtālna; odr. tòtālnī, G tòtālnōg(a); ž. tòtālna, s. tòtālno v. potpun

tȍtalitāran

prid. G tȍtalitārna; odr. tȍtalitārnī, G tȍtalitārnōg(a); ž. tȍtalitārna, s. tȍtalitārno koji određuje i nadzire sve strane javnoga života ulazeći i u privatni život pojedinaca [~ režim; totalitarna vlast]

totalitàrist

im. m. G totalitàrista, V totalitàristu; mn. N totalitàristi, G totalitàrīstā osoba koja se zalaže za totalitarizam

totalitàristica

im. ž. G totalitàristicē; mn. N totalitàristice, G totalitàristīcā žena koja se zalaže za totalitarizam

totalitàrističin

prid. G totalitàrističina; ž. totalitàrističina, s. totalitàrističino koji pripada totalitaristici

totalitarìstičkī

prid. G totalitarìstičkōg(a); ž. totalitarìstičkā, s. totalitarìstičkō koji se odnosi na totalitariste i totalitarizam

totalitarìzam

im. m. G totalitarìzma pol. državni poredak u kojemu vlast imaju pojedinci koji nadziru javni i kulturni život, ograničuju osnovne slobode i prava čovjeka i sprečavaju privatnu inicijativu

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga